Rizici: PML

Mnogi pacijenti koji mi se javljaju se brinu da bi zbog uzimanja DMF-a mogli da dobiju PML tj progresivnu multifokalnu leukoencefalopatiju.

Šta je PML:

https://en.wikipedia.org/wiki/Progressive_multifocal_leukoencephalopathy

Zeznuta bolest, ukratko, JC virus u uslovima oslabljenog imuniteta može da podivlja i da vam od mozga napravi buđavi sir. To izgleda otprilike ovako:

Bele senke predstavljaju oštećenja, kao što vidite, ima ih dosta. Čovek sa slike nije imao MS,  imao je umanjen imunitet zbog HIV infekcije i zbog toga zakačio PML.

PML je jako opasan, pacijenti ili ostanu teški invalidi, ili umru.

U kojekakvim medijima se PML često spominje u vezi sa terapijom MS-a Tecfidera-om tj DMFom, što stvara lažni utisak opasnosti. Zašto ja tvrdim da je lažan? 

Broj ljudi tretiranih DMF-om do ovog trenutka je nekih 200.000 i raste. Broj slučajeva PML-a među tim pacijentima ukupno je samo 4. Od njih, 2 su umrla a 2 preživela ali uz značajan invaliditet. Statistički, ovo znači da imate šansu 1:50.000 da dobijete PML a 1:100.000 da od njega i umrete. Ovo je već jako malo. Zatim, 3 od 4 pacijenta su imala jako smanjenu koncentraciju limfocita u krvi, ispod 0.5 mlrd/l, tokom dužeg vremenskog perioda, između 6 meseci i nekoliko godina. Ovo je već samo po sebi veliki rizik za zdravlje i takvim pacijentima može lako da se desi da umru od bilo kakve banalne infekcije. Jedna pacijentkinja je imala nešto viši nivo limfocita, 0.7 mlrd/l ali se uprkos tome razbolela. Slučaj koji vam može uterati strah u kosti, ali imajte na umu da je u pitanju jedan jedini takav slučaj na celom svetu.

Na ovoj stranici možete pronaći gomilu informacija o slučajevima PML-a kao i merama prevencije. Ovde se spominju samo 3 slučaja jer je stranica malo starija.

https://www.gov.uk/drug-safety-update/dimethyl-fumarate-tecfidera-updated-advice-on-risk-of-progressive-multifocal-leukoencephalopathy#confirmed-cases-of-pml

Ovo je četvrti slučaj, koji je neobičan po tome što pacijentkinja nije imala tešku limfopeniju, jedini slučaj takve vrste do sada.

http://www.nejm.org/doi/full/10.1056/nejmc1413724#t=article

Dakle, samo četiri slučaja među 200.000 pacijenata, a ipak se digla velika prašina. Zašto? Za to možemo da zahvalimo rivalitetu između 2 farmaceutske kompanije, Biogen Idec-a na jednoj strani i Novartis-a na drugoj strani. U vreme kad je Biogen izbacio Tecfidera (DMF) na tržište, Novartis je izbacio Gilenya (fingolimod). Ova dva leka su direktni konkurenti jedan drugom. Novartis je dao sve od sebe da ocrni DMF, svesrdno gurajući priču o opasnostima od PML u medijima. Biogen im nije ostao dužan, vratio im je popularizujući sve slučajeve u kojima je fingolimod izazvao ozbiljne sporedne efekte, a nije ih bilo malo. Biogen je na kraju ipak pobedio i prodao DMF u celoj USA i EU, zahvaljujući visokoj bezbednosti DMF u poređenju sa fingolimodom.

Dakle, rizik od PML je u praksi gotovo nepostojeći ali uprkos tome postoji opasnost da zapadnete u limfopeniju, ako dođete u to stanje ne mora vas pokositi PML, može vas pokositi i bilo šta drugo. Morate redovno kontrolisati nivo limfocita u krvi i reagovati smanjenjem doze DMF ukoliko je potrebno. 

Zvanična preporuka je da se doza DMF-a prepolovi ukoliko limfociti padnu ispod 0.7 mlrd/l a da se terapija DMF-om potuno ukine i pređe na neku drugu terapiju ukoliko padnu ispod 0.5 mlrd/l. Ovo su dobri saveti, zapamtite ih. Bolje je da imate nelečeni MS nego da hodate okolo sa rizikom da umrete od najobičnije prehlade. Srećom, jako mali broj pacijenata dobije limfopeniju, oko 2%.

U mom slučaju, nije bilo potrebe ni za kakvom korekcijom doze DMF, limfociti su mi konstantno negde između 1 i 1.3 mlrd/l.

Pratite limfocite redovno, nemojte da vas mrzi. Radite krvnu sliku bar jednom u 3 meseca (to je zvanična preporuka u UK), a najbolje bi bilo jednom mesečno.

Nemaju samo pacijenti tretirani DMF-om rizik od PML. Svi pacijenti koji uzimaju imunosupresore dele isti rizik. Tu spadaju citostatici (imena lekova se obicno zavrsavaju na -mab, recimo alemtuzumab, ocrelizumab), zatim ostali imunosupresori/imunomodulatori (imena lekova se obično završavaju na -mod, recimo fingolimod, siponimod i još neki). Proverite statistike u vezi sa PML-om za lek koji primate.

Ishrana

Ishrana je vrlo popularna tema među MS pacijentima. Istovremeno i oblast u kojoj se provlači ubedljivo najviše neistina. Mislim da sam za bukvalno svaku hranu na svetu čuo istovremeno i da pomaže i da odmaže kod MS.

Tipičan slučaj: Pacijentkinja me pita kakvu ishranu sprovodim, usput navodeći da je ona iz ishrane izbacila jedno 20 namirnica, lista je bila tolika da sam se na kraju zapitao šta li uopšte jede. Istovremeno, krenula je da uzima gomilu nekakvih opskurnih namirnica, nekakve gljive, čajeve iz Nepala, soju, ovo ono...

Ovo je tipično samozavaravanje. Ljudi su u strahu kad dobiju dijagnozu. Treba im nešto da ih uteši, nešto da im pruži nekakvu nadu. Na žalost, naši lekari tu ništa ne pomažu, čak naprotiv. Od lekara čuju da su propali, da leka nema, da će dobiti terapiju ali za nekoliko godina... Onda ih savlada očaj i krenu da se hvataju za slamke. Ishrana je jedna od najpopularnijih slamki za hvatanje jer je lako dostupna, prodavnice "zdrave" hrane su na svakom ćošku i svaka prodaje bar 1000 namirnica koje leče sve bolesti poznate čovečanstvu. Bar tako piše u Gloriji i na Internetu, onda mora da je istina. Istovremeno se javlja osećaj samozadovoljstva i uzdignutog ega jer čovek misli da je uzeo stvar u svoje ruke, da se vredno bori i da drži stvari pod kontrolom... Do sledećeg relapsa.

Kao što sam već jednom spomenuo, MS je zlatna koka za prevarante svake vrste zbog prirode toka bolesti. Relapsi nailaze i prolaze, a između relapsa se čini da je sve u redu. Tipičan scenario je da naiđe relaps, pacijent krene da paniči, čuje da namirnica X pomaže, krene da je konzumira, onda relaps prođe, a u pacijentovoj glavi ostane misao "aha bilo mi je loše pa sam uzimao X svaki dan i onda mi je bilo bolje, dakle X pomaže", što nije istina, bilo bi potpuno isto i da nije uzimao ništa. Obično usput ide i pulsna terapija ali pacijent tome jako često ne pridaje značaj, ljudi imaju tendenciju da uvek daleko više vrednuju ono što su sami smislili nego ono što im da lekar.

Evo mog odgovora gore pomenutoj pacijentkinji, na pitanje koju dijetu sprovodim:

Za ove 4 godine koliko imam MS, nisam nikad sprovodio nikakvu dijetu (sem kad sam hteo da smršam, mnogo jedem i često se ugojim), štaviše nisam ni prestao da konzumiram alkohol, mada sam pivo uglavnom zamenio vinom, mnogo mi više godi. Volim da sam kuvam kod kuće i spremam svakojake đakonije iz celog sveta. Preferiram mediteransku i bliskoistočnu kuhinju. Nisam primetio da je ikada bilo kakva hrana uticala na moje simptome na bilo koji način.

Što se vina tiče jedna studija je pokazala da ljudi koji redovno piju crno vino imaju generalno manje relapsa, tako da sam ja krenuo lagano da istražujem vino a onda me uhvatila vinska mušica i počeo sam da ga stalno konzumiram, što može biti skup sport ponekad. Zbog toga, ja sam skloniji da verujem da ljudi koji mnogo i redovno piju vino generalno imaju viši životni standard i manje stresa, pa da zato bolje prolaze sa MSom, nego da u vinu postoji nekakav magični lek za MS.

Ali, da ova cela priča oko hrane ne bude samo moje mišljenje, potkrepiću svoje tvrdnje jednim divnim naučnim radom, meta-studijom na temu MS i ishrane:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23235605

Ukratko:

Because available conventional treatments are only partially effective and may produce side effects, most patients with MS use therapies proposed by complementary and alternative medicine - usually diets and dietary supplements. In fact, an Internet search using the terms “multiple sclerosis” and “diet” produces over 6 million references, indicating that these treatments are widely used and believed in by the MS consumer community. The most common dietary interventions are supplementation with polyunsaturated fatty acids, allergen (gluten and milk)-free diets, vitamins, and micronutrients and antioxidants such as selenium, Gingko biloba extracts, coenzyme Q10.

The authors of this review tried to assess whether changes in dietary habits could favourably influence the prognosis of people with MS.

Although a massive amount of data has been published in this area, only 6 studies on polyunsaturated fatty acids (PUFA), studying a total of 699 patients, met the minimal inclusion criteria in terms of methodological quality, for inclusion in this review. No studies on vitamins and antioxidant supplements were found that met our criteria. No papers on any other proposed dietary intervention for MS were found after extensive searching of the scientific databases.

The data available are insufficient to assess any potential benefit or harm that might result from PUFA supplementation. This is unfortunate since 50-75% of people with MS make use of such diets and dietary supplementations.

Dakle, propisno odrađene kliničke studije za većinu predoženih MS dijeta uopšte ne postoje, a za one za koje postoje, pokazale su da ta dijeta ne utiče na tok bolesti. Toliko o tome.

Jedite lepo i raznovrsno i nemojte misliti da postoji magična hrana koja će vas izlečiti, niti treba da se plašite bilo koje hrane, nema razloga. Naravno, nemojte jesti đubre od hrane, nabavite kvalitetne namirnice, kuvajte sami kad možete... I ne preterujte ni u čemu :)

Vitamin D3

Pošto sam pisao o dr Cicero Coimbri i njegovim malverzacijama, sad je na redu upotreba vitamina D3 na jedan bolji način. 

Istražujući navode da on može da pomogne kod MS i autoimunih bolesti generalno, naleteo sam na sledećih par radova:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20427749

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21697250

Polazi se od statistički dokazane činjenice da je MS više zastupljen u regionima gde su ljudi manje izloženi sunčevom zračenju, a samim tim imaju manju količinu vitamina D3 u organizmu, jer se on sintetiše u koži prilikom sunčanja. Sudeći po nekim izvorima, izloženost suncu tokom odrastanja je ključna za pravilan razvoj imunog sistema. Ideja je da se pacijentima daje vitamin D3 u dozama višim od uobičajenih, ali ipak u bezbednim granicama. Studije iz ovih radova su pokazale smanjenu učestanost relapsa i smanjen autoimunitet kod MS pacijenata koji su uzimali 10.000iu vitamina D3 dnevno.

Ovo je daleko manja doza od one koju je koristio dr Coimbra u svom protokolu. Sa ovom dozom niko ne bi trebalo da ima nikakve probleme vezane za hipervitaminozu, ali je u studijama pacijentima ipak davan kalcijum preventivno, da bi se sprečio potencijalni gubitak kalcijuma iz kostiju.

Obzirom da je vitamin D3 lako dostupan, zainteresovao sam se za ovu temu. U februaru 2016. sam pričao sa prijateljem koji je doktor medicine i vrlo upućen u metaboličke procese (dakle vrlo natprosečan srpski lekar) i zaključili smo da ne postoji opasnost od uzimanja 10.000iu vitamina D3 dnevno, s tim što sam, na njegovu sugestiju, uz to dodao i 400iu vitamina K što bi trebalo da spreči potencijalne probleme u metabolizmu kalcijuma (ova kombinacija je dobro poznata i često se može naleteti na kapsule koje već imaju vitamine D i K zajedno). Takođe, nismo mogli da pronađemo nikakvu potencijalnu opasnost od kombinovanja DMF-a sa ovim vitaminima. Nisam uzimao dodatni kalcijum jer inače mnogo konzumiram mlečne proizvode tako da me deficit kalcijuma ne brine.

U to vreme, moje stanje što se MS-a tiče je bilo stabilno, s tim što sam osećao određene manje simptome ukoliko sam pod jakim stresom, ali ništa previše značajno. Odlučio sam da probam da dodam 10.000iu vitamina D plus 400iu vitamina K dnevno svojoj terapiji DMF-om, radi eksperimenta. Nigde nisam video da je neko uradio nešto slično ali sam bio voljan da pokušam jer je delovalo da se tako može ostvariti određeni benefit, uz minimalne rizike.

Kapsule vitamina D koje se mogu kupiti u Srbiji su obično od 400iu, a meni su trebale od 10.000iu. Kapsule čistog vitamina K nisam našao. Mislim da bi se i jedno i drugo moglo lako nabaviti i u Srbiji uz nešto truda: Solgar (http://www.solgar.com/) proizvodi i jedno i drugo i njihovi proizvodi su prisutni u svim našim apotekama tako da verujem da bi se mogle lako poručiti. Ja sam iskoristio svoj poslovni put u USA da kupim zalihe oba vitamina za godinu dana i nisam se time dalje bavio.

Krenuo sam sa dodatnom terapijom i nisam osetio nikakve sporedne efekte kao ni bilo kakvu promenu na sebi u prvo vreme. Međutim, sada, 7-8 meseci kasnije, mogu sa sigurnošću da tvrdim da jedna promena postoji:

Pre dodatka vitamina D3, jak stres je kod mene izazivao pojavu određenih simtoma MS-a, mahom taktilnih, kao što je fantomska hladnoća, osećaj golicanja i stezanja itd u delovima tela u kojima sam imao probleme pre početka terapije DMFom, tj tamo gde sam već zaradio nekakva oštećenja. Uglavnom se radilo o levoj nozi. Simptomi bi potpuno nestajali kada stres prođe tako da ih ne mogu nazvati pravim relapsima. Posle dodatka vitamina, to se više nije dešavalo, uprkos tome što sam bio izložen jakom stresu u više navrata. Praktično sam bez ikakvih simptoma od tada. Da li je to zahvaljujući vitaminima ili samo imam puno sreće, ne znam, ali sam jako zadovoljan kako god bilo.

Moram dodati da je ovo moj lični eksperiment na samom sebi, kliničke studije za kombinaciju DMF+D3+K2 ne postoje koliko ja znam i samim tim ne mogu preporučiti ljudima da ovo rade tek tako. Ukoliko ste voljni isprobajte ali to je na vašu sopstvenu odgovornost, meni se čini da je ovo idealna kombinacija za mene, a da li je i za vas, ne znam sa sigurnošću. 

Meni je svakako ova terapija pružila duševni mir, pola godine bez ikakvih simptoma uprkos burnom i neumerenom životu sa puno stresa, tako da više ni ne mislim o MS svakodnevno niti sam opterećen time da li će pravi, trajni lekovi za MS stići na tržište, da li će mi biti dostupni i tako dalje. Ukoliko sve ostane kao što je sada, čini mi se da nemam nikakvog razloga za brigu. Vreme će pokazati :)

Prevare: dr Cicero Coimbra

Vitamin D3 se jako često spominje kao efektivna terapija za MS. Priče variraju od onih da on blagotvorno deluje na imuni sistem, za šta ima dokaza, pa sve do tvrdnji da on u visokim dozama potpuno leči ne samo MS nego i sve druge autoimune bolesti, za šta nema dokaza.

Najglasniji zastupnik tvrdnje da vitamin D3 u visokim dozama može da izleči MS je dr Cicero Coimbra iz Brazila. On zagovara upotrebu vrlo visokih doza vitamina D3 (čak i do 100.000iu dnevno). U ovim dozama vitamin D3 je toksičan i može lako izazvati hipervitaminozu, čija je najčešća posledica kalcifikacija (okoštavanje) mekih tkiva u organizmu. 

https://en.wikipedia.org/wiki/Hypervitaminosis_D 

U sledećem video snimku je odgovorio na gomilu pitanja u vezi sa svojim protokolom.

 

Priča deluje vrlo ozbiljno. Dr Coimbra je postao prilično popularan i ima gomilu sledbenika među doktorima koji sprovode njegov protokol, kao i među pacijentima.

Protokol podrazumeva uzimanje jako visokih doza vitamina D3 uz praćenje nivoa paratiroidnog hormona (PTH) da bi se individualno za svakog pacijenta postigla maksimalna doza vitamina D3 koju on može podneti. Kao mere protiv hipervitaminoze koriste se ishrana siromašna kalcijumom, B vitamin i dosta tečnosti. Obećava potpuno povlačenje MS u 95% slučajeva.

Sve na prvi pogled izgleda ok, međutim, u jednom trenutku priča potpuno gubi legitimitet:

https://youtu.be/fMEm-6Jq2cg?t=26m36s 

On najpre potvrđuje da nije odrađena nikakva klinička studija ovog protokola na ljudima, a potom kao razlog navodi da ne želi pacijentima da uskrati terapiju stavljajući ih u placebo grupu, obzirom da je njihovo zdravstveno stanje ozbiljno.

Ovo nikako ne pije vodu. Dakle, ne postoji studija u kojoj bi bila nedvosmisleno dokazana efikasnost ovog protokola, a koju bi ostali lekari mogli da ponove i potvrde ili odbace rezultate. U tom slučaju, jedini čovek koji kontroliše ispravnost protokola ostaje sam dr Coimbra, a brojke koje navodi, na primer da je 95% pacijenata u trajnoj remisiji, nemaju nikakvu težinu jer mu se mora verovati na reč, umesto da postoji objavljeno istraživanje koje ih može potvrditi. 

Zatim, klinička studija se može sprovesti i na način gde nećemo ostaviti pacijente bez ikakve terapije, na primer tako što bismo uzeli grupu pacijenata koja prima interferone a onda polovini dali vitamin D3 u visokim dozama a polovini ne, pa merili razlike u razvoju bolesti. Dr Coimbra krši osnove naučnog metoda u svom radu time što a priori zaključuje da je terapija ispravna i da radi, bez da se ta tvrdnja proveri na bilo koji način.

Grupa brazilskih lekara je iskritikovala dr Coimbru i njegov protokol.

http://www.jns-journal.com/article/S0022-510X(14)00551-6/pdf

Nažalost tekst nije besplatno dostupan, ali daću vam bitan deo ovde (a možete i zamoliti nekoga ko ima pristup bazama naučnih radova da vam ga dobavi):

The 21 cases reported here reflect the authors' daily practice with patients with relapsing remitting MS who were exposed to high doses of vitamin D. These patients sought private consultations with doctors who are known to use high doses of vitamin D supplementation for treatment of MS. In 19 cases, the treatment proposed for these patients consisted of complete immediate withdrawal of disease-modifying drug (DMD) therapies and the start of high doses of vitamin D. Three patients continued on their DMD with one doctor while taking high doses of vitamin D recommended by another doctor.

For these 21 patients with relapsing remitting MS, the daily doses of cholecalciferol varied from 8000 IU to 150,000 IU (average 87,000 IU, median 100,000 IU/day). The average period of use was one year (range: one month to three years). Seventeen patients presented worsening of their neurological condition, with new relapses and new lesions on magnetic resonance imaging, and the disability worsened in ten patients (N 1 point on EDSS). Interestingly, 64% of these neurological manifestations were related to cervical or brainstem lesions. Apart from the failure to control MS, some of these patients' treatments with vitamin D were correlated with other signs and symptoms: one patient presented severe gastric symptoms, one patient progressed with pseudo-brain tumor and seizures, two patients presented tonic–clonic seizures and five patients presented severe hypercalcemia. There were three cases of kidney failure, two cases of nephrolithiasis and three cases of nephrocalcinosis. Patients with kidney complications presented serum levels of ionic calcium between 13.8 mg/mL and 16.8 mg/mL (reference values up to 10 mg/mL). Three patients required a few days in intensive care units in order to stabilize their clinical condition. There were no fatal cases and the serum levels of vitamin D were typically 150 ng/mL. 

Ovo pismo je potpisalo 15 lekara. Dakle, 19 od 21 pacijenta koje su pratili a koji su sprovodili Coimbra protokol nije imalo poboljšanje u vezi MS, svima je generalno bilo dosta gore, plus, bilo je dosta slučajeva hipervitaminoze, gadnih problema sa bubrezima i još koječega.

Moj zaključak je da dr Coimbra ne želi da se njegove tvrdnje proveravaju jer nisu istinite i jer bi ispao šarlatan. Dok se ne sprovede prava studija, priče u uspehu ovog protokola ostaju anegdotalnog karaktera.

Lično nisam bio u kontaktu ni sa jednim pacijentom koji sprovodi Coimbra protokol vitaminom D3 u terapiji, mada sam od jednog pacijenta čuo da je pričao sa takvim pacijentima i da se kunu u uspeh terapije ali da su istovremeno i na terapiji interferonima i da im ne pada na pamet da je prekidaju jer tada dobijaju relapse. Klasično samozavaravanje.

Ovo ne znači da je vitamin D3 potpuno beskoristan u terapiji MS, štaviše jako je koristan ali u umerenijim dozama. O vitaminu D3 kao suplementalnoj terapiji za MS i svom iskustvu sa time ću pisati posebno.

Genetska mutacija povezana sa MS, po prvi put

Po prvi put je otkrivena konkretna genetska mutacija koja se nedvosmisleno može povezati sa MS. Značaj ovog otkrića je ogroman: Najzad postoji konkretna meta za terapije koje će direktno uticati na sam uzrok bolesti. Možemo očekivati da će se ova potpuno nova klasa terapija pojaviti u narednih nekoliko godina.

Science Daily

Nuclear Receptor NR1H3 in Familial Multiple Sclerosis

Strpljenja, narode, eto, lek se pomalja na horizontu... Do tada, pametno birajte terapije i izbegavajte stres.

Biogen gubi patentna prava na DMF u EU?

Suđenje je u toku, ali izgleda da se Biogen-ovom patentu na DMF crno piše u EU :)

http://marketexclusive.com/is-biogen-inc-nasdaqbiib-and-forward-pharma-as-nasdaqfwp-dmf-battle-an-opportunity/5506/

Prevare: Rick Simpson - Ulje kanabisa

Zablude o lekovitom dejstvu ulja kanabisa se šire neverovatnom brzinom, pa ću pokušati da malo rasvetlim situaciju:

Ko je Rick Simpson: Simpatični dekica iz Kanade koji tvrdi da ulje kanabisa leči kancer. Sve tipove kancera, svih hiljadu i kusur. Ne samo kancer, već i mnogo drugih bolesti, uključujući i MS.

Ako imate imalo razuma, ovo vam je već dovoljno da ga otpišete kao prevaranta. Jedan od prvih znakova da je neki lek prevara je tvrdnja da on leči sve. Nijedan lek ne leči sve. No, dobro, hajdemo dalje.

Razlog za Rick-ovu neverovatnu popularnost je velika podrška od strane lobija za legalizaciju marihuane u USA, a i u ostatku sveta. Nema boljeg razloga za legalizaciju bilo čega od tvrdnje da to nešto leči ljude. Nažalost, u praksi, marihuana ne leči skoro ništa, što je činjenica koju dobro znaju, ali postoji dobar razlog zašto nastavljaju da propagiraju tu priču. Novac. Biznis sa legalnom marihuanom bi po obimu mogao postati ravan biznisu sa alkoholom. Mogao bi doneti milijarde, naročito onima koji ga prvi pokrenu.

Odjeci ovog lobija postoje i u Srbiji, u obliku pokreta Lekalizacija:

http://lekalizacija.rs/

Oni takođe papagajski ponavljaju da je ulje kanabisa lek za gomilu bolesti i guraju legalizaciju marihuane, iz čisto sebičnih ekonomskih motiva, ne iz želje da bilo kome pomognu. Pre nekog vremena se desio jedan TV duel između Antonija Kovačevića, predstavnika Lekalizacije, i dr Danice Grujičić, načelnika odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije.

https://www.youtube.com/watch?v=RIsvN-p4Vbo 

Grozota. S jedne strane nadmena a neupućena doktorka, sa druge strane pokvarenjak koji nema nikakve prave argumente ali ih nadomešćuje urlanjem. Potpuno besmisleno.

Sada, malo o tome zašto ulje od kanabisa ne leči kancer:

Rick Simpson tvrdi da je sam sebe izlečio od kancera. Najpre, već je koristio ulje kanabisa nekoliko godina, verujući da leči sve i svašta. Zatim je primetio par malih sumnjivih izraslina na licu, od kojih je najveća hirurški uklonjena. Analiza je pokazala da je izraslina bila kancer bazalnih ćelija kože. Gle čuda, dobio je kancer, iako je uzimao ulje kanabisa već duže vreme. Zatim je koristio ulje kanabisa na rani nastaloj uklanjanjem najveće izrasline, kao i na ostalim izraslinama. One su nestale, što je on protumačio kao znak da ulje od kanabisa leči kancer. Dakle, jedino za prvu izraslinu smo sigurni da je kancer. Ali, ona je hirurški uklonjena, nije nestala zahvaljujući ulju kanabisa. Za ostale ne znamo, nestale su same od sebe. Da li vam ovo zvuči kao dokaz da to ulje leči kancer? Svaki kancer, plus MS, plus još gomilu drugih bolesti? Teško.

On se često hvali podatkom da 70% ljudi koje je on tretirao ozdravi. Neki ljudi su zakopali malo po tome i zaključili sledeće: Gomila tih ljudi nema ni dijagnozu, dakle ni ne možemo biti sigurni da su uopšte bolesni. Od onih koji imaju dijagnozu, većina je pored Rick-ove terapije i na standardnim tretmanima, dakle, hirurgija, hemoterapija, zračenje. I onda, neko od njih ozdravi i kaže, aha, to je zato što sam uzimao ulje kanabisa. Ma nemoj. Procenat njegovih pacijenata koji imaju validnu dijagnozu, koji su na redovnim medicinskim tretmanima i bivaju izlečeni je potpuno isti u praksi kao i procenat pacijenata koji su izlečeni standardnim metodama.

Ljudi koji propagiraju tezu da ulje kanabisa leči rak imaju poduži spisak naučnih studija koje copy/paste-uju svakome ko se protivi njihovom stavu. Evo nekih (samo par, ima bar stotinu obično):

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12648025
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19914218
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15026328
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16893424
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15361550
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19889794

U čemu je kvaka: Većina ljudi ni ne pročita abstrakt studija, već samo vidi da se tu negde pominju kanabis i kancer i kaže, aha, to je nauka, to je to, kanabis leči rak. Od onih koji pročitaju abstrakt, većina neće shvatiti o čemu se uopšte radi jer ne barataju potrebnom terminologijom niti su upućeni u to kako naučne studije izgledaju niti kako se izvode u praksi, pa će zaključiti isto kao prvi. Oni koji pročitaju abstrakt i u stanju su da ga razumeju, svatiće nešto drugo:

Nijedna od studija koje se navode kao "dokaz" da kanabis leči bilo koju ozbiljnu bolest nije studija na ljudskim pacijentima, niti navodi makar jedan praktičan primer da je pacijent (makar on bio i laboratorijski pacov) stvarno ozdravio posle primene kanabisa ili njegovih derivata.

Nažalost to je samo par procenata populacije u stanju da shvati čitajući ove radove.

Tipičan primer su studije koje pokazuju da neki kanabinoid in vitro, dakle u epruveti, ubija ćelije raka. Znate šta, isti efekat ima i kuhinjska so. Ona ubija bilo kakve ćelije, pa i ćelije raka. Slična priča postoji i za koštice šljiva, breskvi itd. Njihov ekstrakt ubija ćelije raka. Da, to je u stvari tačno, jer je pun cijanida. Problem je što ubija i sve ostale ćelije. Razumete li razliku? Ćelije raka možete ubiti hiljadama supstanci, ali vam treba magična supstanca koja će ubiti samo njih, a poštedeti zdrave ćelije. Tu supstancu još nemamo, ali smo prilično blizu toga sa sintetičkim antitelima, koja opet deluju na pojedinačne tipove ćelija raka, nikako univerzalno.

Dosta o raku, hajdemo malo o ulju kanabisa i MS.

Ne postoji nikakva studija koja pokazuje da kanabis utiče na uzroke bolesti kod MS, tj na sam autoimuni proces. Ne postoje ni praktična iskustva što se toga tiče, osim tvrdnji kojekakvih nadrilekara. S druge strane, postoji nekoliko studija koje pokazuju da kanabis pozitivno utiče na ukočenost i grčeve u mišićima, na primer ova:

http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1468-1331.2010.03328.x/abstract

Takođe postoji par studija koje pokazuju da ljudi koji su pušili kanabis u prethodnih 24 sata ili ga puše hronično imaju lošije rezultate u rešavanju logičkih problema. Gle čuda ;)

http://www.neurology.org/content/76/13/1153.abstract?sid=f9a2b534-8d6f-4ad2-b2ac-22d714f227ce

Gomila MS pacijenata koja je probala ulje kanabisa tvrdi da je osetila veliko olakšanje simptoma, olakšano hodanje, smanjenje bolova, smanjenje stresa i tako dalje. Znate šta? To je istina. Kanabis, u bilo kom obliku (ulje, marihuana, hašiš i sve ostalo), smanjuje bolove i opušta telo i nerve, plus uklanja stres, što vam može potvrditi svaki batica iz vašeg kraja koji voli da pripali džoint tu i tamo. To nije nikakva tajna. Pitajte svakoga ko je ikada pušio travu ili neki njen derivat, potvrdiće vam, bio zdrav ili ne. Znate li koji je moj savet MS pacijentima koji kupuju ulje kanabisa? Prestanite da bacate pare na ulje koje je jako skupo (koliko sam čuo i do 500E po špricu) i kupite marihuanu od vašeg lokalnog dilera. Koštaće vas daleko manje a efekat će biti isti. Isto je ilegalno kao i ulje.

Ne verujete? Probajte. Nemojte se plašiti, do dana današnjeg nema nikakvog dokaza da je marihuana štetna po zdravlje, osim štetnog efekta dima na pluća kao kod duvana, plus evidentne štete na mozgu kod teških hroničnih korisnika (ali, ista priča važi i za alkohol, čak u daleko goroj meri, a vi i dalje pijete pivo, jelda... sve je stvar količine; pivo dnevno vam neće upropastiti mozak, 2 litra rakije dnevno svakako hoće...).

Ne zaboravite da je marihuana u Srbiji i dalje ilegalna, u bilo koje svrhe.

Ako mene pitate, potpuno sam za legalizaciju marihuane u medicinske svrhe, kao pomoćnog sredstva u terapiji. Za to postoje validni razlozi:

- Smanjuje bolove: Olakšava život masi pacijenata koji imaju hronične bolove, iz bilo kog razloga, od kancera preko MS pa do običnih povreda ili išijasa.

- Drastično povećava apetit: Velika pomoć ljudima koji nemaju apetita iz bilo kog medicinskog razloga.

- Uklanja stres: Ovo je jako bitna primena, recimo kod MS pacijenata jak stres može izazvati relapse. Ukoliko imate MS, pod jakim ste stresom i možete da ga uklonite na bilo koji način, uradite to. Svako sredstvo je opravdano. Pri tom, ne postoji fizička zavisnost od proizvoda od marihuane, dok recimo za gomilu lekova koje će vam lekar prepisati (npr diazepam), postoji.

Možda postoji još par razloga za, ali nemojte nikad izgubiti iz vida sledeće:

Kanabis i njegovi derivati ne leče NIŠTA. Oni mogu biti samo pomoćno lekovito sredstvo, kao lekovi za opuštanje, lekovi protiv bolova, lekovi za povećanje apetita i tako dalje. Ne utiču na sam uzrok bolesti ni na koji način.

Rick Simpson, kao i Lekalizacija, svakako neće nikoga ubiti uljem kanabisa. S te strane, cela priča bi se mogla ignorisati. Neka ih, neka šišaju ovce. Međutim, postoji druga strana njihovog delovanja:

Oni, da bi dodatno promovisali sebe, šire priču da zvanična medicina ne pomaže. Odvraćaju pacijente sa kancerom od regularnih terapija koje im stvarno mogu pomoći i verovatno je da su neki ljudi na taj način nastradali, odbijajući lekarski tretman i oslanjajući se isključivo na ulje kanabisa. Ovo je velika opasnost i nadam se da će neko tome stati na kraj, na žalost ne vidim ni da je u USA situacija bolja po tom pitanju, a kamoli u Srbiji gde cvetaju prevare svake vrste.

Zatim, oni koriste jedan dobar psihološki trik: Naći neprijatelja, dokazati da neprijatelj radi loše stvari, onda se predstaviti kao dobar momak, pa ako moji neprijatelji rade loše stvari, onda ja automatski radim dobre stvari, jel da? Pa ne baš.

Oni optužuju zle farmaceutske korporacije za sprečavanje širenja i primene ulja kanabisa u terapeutske svrhe. Da, postoje zle farmaceutske korporacije, na primer naš stari prijatelj Biogen idec. Da, oni rade mnoge loše stvari. Ali, da ulje kanabisa stvarno leči, oni ne bi branili njegovu upotrebu već bi se ugradili u taj biznis nastojeći da nas finansijski oderu koliko god je to moguće, patentima i sličnim metodama.

To što farmaceutske kompanije igraju prljavo ne znači automatski da je svako ko se predstavlja kao njihov protivnik anđeo i da radi sve ispravno i s najboljom namerom. Mnogi prevaranti koriste ovaj argument, nemojte se pecati na to.

Nadam se da će ovo bar na nekoga uticati da prestane da se zamlaćuje sa uljem kanabisa. Što se Rika Simpsona i Lekalizacije tiče, smatram da dovode ljude u opasnost pričajući kako standardne terapije ne pomažu kao i da je njihov pristup kontraproduktivan. Umesto da propagiraju korišćenje kanabisa za svrhe u kojima on stvarno može da pomogne pacijentima, prosipaju more gluposti koje direktno stavlja argumente u ruke protivnicima legalizacije.

Ako ćemo da podržimo legalizaciju medicinske marihuane, uradimo to iz medicinski opravdanih razloga, a ne pomoću laži.

Ostale terapije: Biotin

Jedan od zanimljivijih lekova novijeg datuma, biotin, dolazi pod mnogim imenima (Biotin, Vitamin H, Vitamin B7, MD1003).

Šta je biotin? Jedan od manje poznatih vitamina, za koji je utvrđeno da, ukoliko se duže vreme uzima u velikim dozama, može da utiče na remijelinizaciju, tj popravku štete nastale usled multiple skleroze.

Wikipedia:

https://en.wikipedia.org/wiki/Biotin

Biotin nije svemoćan, ali je pružio nadu pacijentima koji imaju progresivne oblike MS. U toku su kliničke studije, faza III, nad pacijentima koji pate od primarne i sekundarne progresivne MS. Pacijenti koji su uzimali visoke doze biotina (300mg dnevno), tokom dužeg vremenskog perioda (par godina), pokazali su delimičan oporavak (ne drastičan, ali vidno poboljšanje), dok je kontrolna grupa koja je primala placebo imala pogoršanje. Dugotrajna uporna terapija biotinom, dakle, uz malo sreće, može da preokrene lagano propadanje u lagan oporavak kod pacijenata sa progresivnim tipovima MS.

Na ovom linku možete pronaći ceo izveštaj sa pilot studije:

 http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S2211034815000061

Iako studije nisu rađene na pacijentima sa relapsno/remitnim oblikom MS, nema razloga da kod njih bude drugačije, pogotovo s obzirom na činjenicu da uskoro kreću studije gde će se Biotin koristiti kao tretman za posledice optičkog neuritisa, bez obzira na tip MS koji ga je izazvao.

Podaci o kliničkim studijama su ovde:

https://www.mstrust.org.uk/a-z/md1003

Najbolja strana biotina: Nema sporednih efekata ni interakcija, nikakvih. Potpuno je bezbedan za korišćenje. Mogao bi se koristiti kao dodatak terapiji DMF-om, na primer. Doziranje bi bilo vrlo jednostavno, 3 kapsule po 100mg dnevno, plus kapsule mogu biti obične, ne-gastrorezistivne. Čak bi se mogao jednostavno razmutiti u čaši vode, efekat bi bio isti.

Gde nabaviti biotin? Opet, kod naših starih prijatelja, Sigma-Aldrich:

http://www.sigmaaldrich.com/catalog/substance/biotin244315885511?lang=en&region=SX

Nažalost, cena je problem, 25g košta skoro 4000 EUR. Ta količina bi potrajala 75 dana. Cena godišnjeg tretmana bi bila oko 19500 EUR. Istražiću da li postoji neka jeftinija alternativa, Kina mi prvo pada na pamet.

Ako nabasam na jeftin biotin negde, pisaću, do tada, ovo je preskupa terapija za većinu nas.

Update: U Kini je Biotin jako povoljan, oko 300$ za kilogram, pokušaću da nabavim odatle :)

Prevare: dr Terry Wahls

Mnogi pacijenti pre ili kasnije nalete na dr Terry Wahls i njenu priču o tome kako je samu sebe izlečila od MS, samo pomoću dijete. Za razliku od nekih drugih prevaranata, ona je prilično suptilna i nekome ko se ne razume u metabolizam i medicinu može zvučati jako uverljivo.

Činjenica da je ona univerzitetski profesor i da radi za američko zdravstvo joj daje legitimitet na prvi pogled, međutim, radi se o Ajovi, jednoj od najzaostalijih američkih država, pa kapiram da je tamo sve i svašta moguće, kao što je u Srbiji moguće da grobar bude predsednik.

Terry tvrdi da je uzrok svih bolesti u poremećenom metabolizmu ćelija. Klasična prevarantska priča, sve bolesti prvo svesti na jedan jedini uzrok, pa ponuditi lek, za sve odjednom. Ovo je samo po sebi suludo. Zatim, nudi lek - specijalnu dijetu/protokol koja bi trebalo da "napuni vaše mitohondrije energijom" (opet suluda ideja, nisu mitohondrije baterije pa da se pune), što bi na neki magični način trebalo da dovede do vašeg izlečenja. Ona prodaje mnoge proizvode vezane za svoj protokol, kao što možete videti na njenom sajtu. Izgleda da lepo zarađuje od toga.

http://terrywahls.com/

Podseća me na Maju Volk, ovde u Srbiji, koja zarađuje brda para prodajući budalama i neznalicama svoje knjige o kvazi-zdravoj ishrani, uz priču kako je njome izlečila rak. Preskače činjenicu da je usput prošla kroz regularnu terapiju, hirurgiju, zračenje, hemoterapiju, itd. Ne, ne, to je sve zbog zdrave ishrane. Još prodaje magične flaše koje pune vodu u njima nekakvom mističnom energijom. Dobro joj ide, ipak je ovo Srbija.

Primetićete sličnost pristupa ;) Ananas banane i paprika obavezni.

Da, da, u korpama sa voćem i povrćem žive dobri duhovi koji leče sve bolesti, kako da ne.

Terry je takođe bila na klasičnim terapijama za MS, što je činjenica koju ona uporno preskače. Ne bi me čudilo da je ona i dalje na njima i da je sada upravo na DMF, koji je u USA postao standardna terapija, ako imate para da ga platite. Isto kao Maja Volk, ćuti o tretmanima kroz koje je prošla i tvrdi da je dijeta sve sredila.

Kao dokaz da joj je dobro, šalje svoje slike kako vozi bicikl. Ne, to nije dovoljno, gospođo Wahl. MS je bolest u kojoj vam je čas bolje čas gore, pa makar ne radili ništa. Pošaljite svoje MRI nalaze. Takođe, nije sprovela nikakvu ozbiljnu studiju koja bi poduprla njene tvrdnje, što bi bilo vrlo lako izvesti, obzirom da vam za studiju trebaju samo pacijenti i hrana, nikakvi lekovi.

Takođe tvrdi da klasične terapije za MS ne produžavaju period vašeg kvalitetnog života, već pomažu samo trenutno, što je obična laž, još jedan klasični prevarantski trik, diskreditovanje zvanične medicine, "to što vam doktori daju ništa ne pomaže, ali ja ću vam pomoći".

Da ne dužim dalje, ovde ima odlična kritika dr Terry Wahls i njenog protokola.

http://theness.com/neurologicablog/index.php/can-diet-cure-ms/

Gospođo Wahls, gospođo Volk, lešinari jedni, sram da vas bude.