Vaša iskustva?

Ako je neko počeo sa terapijom DMF-om, molim ga da podeli iskustva sa mnom, interesuje me da li je nekome pomogao i u kolikoj meri. Takođe me interesuju iskustva u vezi sa sporednim efektima.

Ostavite komentare ovde ili pišite na srbodlak@gmail.com

Ja sam i dalje savršeno dobro, što i vama želim :)

Nabavka, drugi deo

Mnogi imaju probleme sa nabavkom DMF pa ću ovde opisati nove informacije do kojih sam došao.

Najlakši i najbezbedniji način: Kupovina preko pravnog lica, direktno od dobavljača

Svako pravno lice registrovano u Srbiji, dakle agencija ili firma sa PIB-om i pečatom, može da kupi DMF direktno od dobavljača, bez posrednika. Nisu potrebne nikakve dodatne dozvole jer supstanca nije ni na koji način kontrolisana. Jedan od dobavljača, koga sam već ranije spomenuo, je Uni-Chem:

http://www.uni-chem.rs/ 

Dakle kupite DMF preko svoje firme ili nadjite nekoga ko već ima bilo kakvu firmu da ga kupi za vas. Ukoliko imate bilo kakve pravne nedoumice, možete pitati konsultante za hemikalije za informacije (meni su pomogli besplatno, mada je moguće da vi nećete biti te sreće).

http://www.bens-consulting.com/usluge-rs/savetnik-za-hemikalije/

DMF kupljen na ovaj način košta oko 85E za 100g. Dosta jefitinije nego preko posrednika. Usput ste i potpuno sigurni šta ste kupili.

Za avanturiste, postoji još jedan način:

Uvoz iz Kine:

DMF se u Kini koristi kao aditiv za hranu koji sprečava buđanje namirnica (izgleda se ne brinu mnogo oko toga što je iritant i utiče na imuni sistem...). Cena DMF u Kini je smešna, oko 10 dolara za kilogram (DMF 99%). Taj kilogram će vam potrajati oko 5.5 godina.

Dobavljače možete pronaći na alibaba.com:

http://www.alibaba.com/trade/search?fsb=y&IndexArea=product_en&CatId=&SearchText=dimethyl+fumarate

Većina njih prodaje na veliko, ali ima i onih spremnih da vam prodaju samo kilogram (kada ih kontaktirate, kažite im da želite samo uzorak, pa da zato tražite malu količinu).

Postupak uvoza je sledeći (meni nije uspelo zbog neiskustva i neozbiljnog prodavca iz Kine ali vama će verovatno uspeti ako uradite ovako kako vam kažem):

Potrebno je da postoji pravno lice koje će da obavi uvoz (firma/agencija). Onda kontaktirate špeditera i objasnite šta želite da uvezete (što je moguće više detalja, supstanca, masa, vrednost isporuke, prodavac itd), a špediter kontaktira carinu, koja potom saopšti šta je sve potrebno od dokumentacije da bi se uvoz uspešno obavio.

Nabavite svu traženu dokumentaciju unapred uz pomoć špeditera i dobavljača, pošaljite je carini na uvid i tek kad carina potvrdi da je sve u redu, poručite pošiljku.

Morate biti sigurni da je prodavac ispravno obeležio sadržaj, težinu i vrednost pošiljke. Ne pokušavajte nikako da provučete DMF kao nešto drugo, skoro sigurno vam neće uspeti.

Ja sam sve uradio naopakim redom i nikad nisam uspeo da podignem paket sa carine. Za to mogu da se zahvalim i svom dobavljaču iz Kine koji je pogrešno obeležio i sadržaj i masu i vrednost pošiljke, kao da bi "smanjili troškove" (na svoju ruku, bez dogovora sa mnom), a sve što je time postigao je da me je uvalio u situaciju bez rešenja sa carinom, pa je pošiljka morala biti vraćena (o njegovom trošku).

Troškovi ovakvog uvoza su sledeći:

DMF: 8E/kg

Isporuka iz Kine (Fedex): Oko 150E

Usluga špeditera: 60E

Ležarina na carini: 60E nedeljno

Ako nabavite DMF na ovaj način molim vas da analizirate njegovu čistoću i eventualne primese u nekoj laboratoriji pre bilo kakve upotrebe. Kinezi tvrde da je 99% čist ali nemam baš puno poverenja u njihovu industriju, kako na ovom tako i na bilo kom drugom polju.

Sve u svemu, jako komplikovano, ali može dobro da se isplati. Ja sam odustao od ovog načina posle prvog neuspešnog pokušaja, ali možda će nekome ovaj način odgovarati, naročito ako već ima iskustva sa uvozom i izvozom robe.

Nabavka DMF na prvi način, kupovinom od domaćeg dobavljača preko pravnog lica, je daleko sigurnija i jednostavnija opcija i moja preporuka je da nabavljate DMF na taj način. Jeste skuplje, ali će vas poštedeti mnogih peripetija i rizika.

Ostale terapije: ATX-MS-1467 - Konačni lek?

ATX-MS-1467 je nova eksperimentalna terapija za multiplu sklerozu sa potpuno novim i originalnim pristupom. Dosadašnje terapije ili skreću pažnju imunom sistemu (interferoni, glatiramer acetat...), ili suzbijaju imunitet na različite načine (DMF, Fingolimod, svi citostatici...) ili obnavljaju mijelin (Anti-Lingo-1). Pri tome, bolest i dalje ostaje aktivna, samo se njene posledice ublažavaju. Jedini pravi lek za multiplu sklerozu do sada je bio presađivanje koštane srži. Međutim, izgleda da se stvari menjaju.

Tim naučnika finansiran od strane Merck Serono SA, Ženeva je primenio originalan pristup: Injekcije koje sadrže gradivne proteine mijelina. Kod zdravih ljudi one nemaju nikakav efekat, međutim, kod pacijenata sa multiplom sklerozom one izazivaju imunu reakciju. Ali, ukoliko se one daju tim pacijentima tokom dužeg vremenskog perioda, imuna reakcija na mijelinske proteine postaje slabija i polako nestaje jer telo počinje da prihvata mijelin kao nešto normalno. Ovo dovodi do prestanka napada imunog sistema na mijelin u organizmu i do zaustavljanja daljeg napretka multiple skleroze.

Originalni rad je objavljen u časopisu Neurology u aprilu ove godine. 

http://www.neurology.org/content/82/10_Supplement/P1.216

Rad sumira rezultate istraživanja na glodarima, ali ne bojte se, nismo mi mnogo različiti od njih. Kliničke studije na ljudima su već u toku, započeta je faza 1 (u fazi 1 se proverava bezbednost upotrebe). Za sada su rezultati odlični, sporednih efekata nema, a tok bolesti kod pacijenata izgleda drastično usporen (da bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je zaustavljen, moraće još dosta vremena da prođe).

http://www.mstrust.org.uk/research/drugsindevelopment/atxms1467.jsp

Dok ovaj lek prođe kroz ostale faze kliničkog ispitivanja i stigne do tržišta, proći će još bar nekoliko godina. Nadajmo se da će cena biti prihvatljiva. Pozitivna je činjenica da lek ne stiže iz USA, pošto bi u tom slučaju cena sigurno bila jeziva. Zdravstvo u EU još uvek nije toliko zabasalo. 

U međuvremenu, učinite sve što je u vašoj moći da usporite napredak bolesti i smanjite štetu na vašim nervima, izgleda da je budućnost pred nama ipak svetla :)

Ostale terapije: Anti-Lingo-1

Ovo je jedna od najnovijih terapija na tržištu a ujedno i jedna od onih koje najviše obećavaju. Za razliku od većine terapija za multiplu sklerozu koje svoj efekat postižu delujući na imuni sistem, ova deluje neuroprotektivno. O čemu se radi:

Tokom relapsa u multiploj sklerozi, limfociti napadaju i uništavaju zaštitni sloj mijelina koji obmotava nerve. Nervi ostaju bez svoje izolacije, nastaju problemi ili potpuni prekid u njihovom funkcionisanju. Po završetku relapsa i prestanku upale, mijelin se obnavlja, ali nepotpuno, novi mijelinski omotač uvek bude nesavršeniji i tanji od onog pre relapsa. Rast mijelina reguliše protein pod imenom lingo-1.

Doktorka Sha Mi, istraživač koji radi za Biogen Idec, koja je otkrila lingo-1, došla je na genijalnu ideju da konstruiše sintetičko antitelo koje se u telu vezuje za lingo-1 protein i onemogućava njegovu funkciju. U nedostatku lingo-1, mijelin počinje ubrzano da raste i stvara debeli zaštitni sloj oko nerava. Ova terapija izaziva, u određenoj meri, rast mijelina i na onim mestima na kojima je prethodno bio potpuno uništen.

dr Sha Mi

http://www.youtube.com/watch?v=66IusVhrIKg

Osnovne informacije o anti-lingo-1

http://www.biogenidec.com/Files/Filer/VPR/press_materials/aan2013_EN/FactSheet-Anti-LINGO-1-FINAL-7Mar13.pdf

Sa debelim slojem mijelina oko nerava, autoimunom procesu treba daleko više vremena da uništi mijelinski omotač i izazove probleme sa njihovim funkcionisanjem. Ova terapija ima višestruke prednosti: Za sada, koliko ja znam, nisu primećeni nikakvi sporedni efekti tokom terapije sem glavobolje, a ne utiče na imuni sistem tako da se može koristiti u kombinaciji sa imunomodulatornim i imunosupresivnim terapijama.

Anti-lingo-1 je trenutno u fazi 2 kliničkog testiranja i trebalo bi da se pojavi na tržištu u narednih nekoliko godina ukoliko se rezultati pokažu zadovoljavajućim. Za sada, jedini način da ga pacijent dobije je da se uključi u kliničku studiju ukoliko je u mogućnosti. U Srbiji, u toku je klinička studija na VMA u kojoj se pacijentima daje anti-lingo-1 zajedno sa beta-interferonom 1a.

Obzirom da je istraživanje još uvek u toku, nemam precizne informacije o ceni terapije, doziranju, učinku, kao ni sporednim efektima. Broj naučnih radova na ovu temu je veliki, ali većina njih je o eksperimentima na glodarima, mada su rezultati jako pozitivni. Biogen je za sada škrt na informacijama što se preliminarnih rezultata tiče. U fazi 1 kliničkog testiranja je dokazana bezbednost upotrebe anti-lingo-1 na ljudskim pacijentima. Tek po završetku faze 2 ćemo imati informacije o učinku terapije.

U međuvremenu, ukoliko ste jako ambiciozni, anti-lingo-1 se može kupiti od našeg starog prijatelja Sigma Aldrich kao laboratorijski materijal:

www.sigmaaldrich.com/catalog/product/sigma/hpa011630

Cena je jako visoka, oko 2900E za miligram. Obzirom da ne znam ništa o doziranju, ne mogu reći koliko bi koštala terapija u sopstvenoj režiji. Sigurno ne malo. Tu nastaju i dodatni problemi oko nabavke i transporta pošto se anti-lingo-1 mora čuvati na -20 C, zatim način administracije, bile bi potrebne infuzije pažljivo odabranog sastava... Mnogo problema, ali i dalje u sferi izvodljivog. Ko zna, možda jednog dana... Ipak, sačekaću prvo rezultate kliničkih studija.

Prevare: CCSVI

Ovo je jedna od najčešćih prevara na koju nalete pacijenti oboleli od multiple skleroze u Srbiji.

http://en.wikipedia.org/wiki/Chronic_cerebrospinal_venous_insufficiency

O čemu se radi: Italijanski lekar, dr Paolo Zamboni, tvrdi da multiplu sklerozu izaziva suženje krvnih sudova u vratu, koje dovodi do smanjenog oticanja krvi iz mozga i da se ona može izlečiti širenjem tih krvnih sudova. Iako je prilično usamljen na ovoj planeti u tom mišljenju (bar među razumnim ljudima), on ne odustaje, nekako uspeva da zadrži dozvolu za rad i nastavlja da operiše pacijente. Takođe, određeni mali broj lekara širom sveta, a i u Srbiji naravno, sprovodi ovu praksu.

Cela ideja je potpuno besmislena jer je multipla skleroza autoimuna a ne vaskularna bolest. Da pacijenti stvarno imaju problema sa kranijalnim krvotokom, imali bi i niz drugih simptoma. Nekoliko objektivnih kliničkih studija je pokazalo o čemu se radi:

Dr Zambonijev kriterijum za sužene krvne sudove u vratu je potpuno proizvoljan jer su statistike pokazale da ono što on naziva suženjem imaju takođe i zdravi ljudi, u istom procentu kao i oboleli od multiple skleroze, a da pri tome nemaju nikakvih problema sa zdravljem.

http://press.thelancet.com/CCSVIcathetervenography.pdf

Italijanska vlada je sprovela istragu, i rezultati su pokazali da nema nikakve korelacije između multiple skleroze i CCSVI:

http://www.aism.it/index.aspx?codpage=2012_10_ricerca_ccsvi_ectrims_intervista1_eng

Takođe, dr Zamboni je uključen u konstrukciju uređaja za dijagnostiku CCSVI (proizvođač je Esaote, http://www.esaote.com) i zarađuje od njegove prodaje. Nije loš princip, zar ne? Dijagnostikuje pacijente uređajem koji je sam napravio i koji sam prodaje, zaključuje da imaju "problem", zatim im naplaćuje operaciju koja će ih "osloboditi" od problema.

http://www.theglobeandmail.com/life/health-and-fitness/suspicions-of-bias-on-both-sides-of-the-ms-divide/article579557/

http://news.nationalpost.com/2011/04/02/zamboni-says-no-con%EF%AC%82ict-in-applying-for-ms-patents/

Ali, dr Zamboni radi privatno, i obzirom da pacijeni samovoljno pristaju na operaciju, on još uvek ima posao. Naravno, pošto je Srbija plodno tlo za kojekakve prevare, imamo Zambonijeve sledbenike i kod nas. U Nišu, na kliničkom centru, par lekara sprovodi Zambonijevu proceduru i naplaćuju tu uslugu oko 3500 EUR. Svoju praksu provlače kao kliničku studiju. Međutim, to je verovatno jedina klinička studija na svetu u kojoj pacijenti plaćaju da bi učestvovali, a ne obrnuto. Čudno, zar ne.

Nis-svetski-centar--za-lecenje-multipleks-skleroze

Izjava dekana medicinskog fakulteta u Nišu:

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Obmana-obolelih-od-multiple-skleroze.lt.html

Na forumu klinike za neurologiju postoji tema u kojoj jedan član (potpis CCSVI), iza koga verovatno stoje ljudi iz tima koji sprovodi ovu proceduru, reklamira CCSVI svom snagom. Obratite pažnju da se čas predstavljao kao muško čas kao žensko, pisali su u smenama.

http://neurologija.bg.ac.rs

Praksa ove grupe lekara je zabranjivana, pa dopuštana, pa opet zabranjivana, ne znam kakvo je trenutno stanje. U svakom slučaju, što se mene tiče, oni su najobičniji kriminalci. Na Dedinju postoji grupa lekara koja takođe sprovodi (ili je bar sprovodila) istu metodu.

Novine u Srbiji su pune članaka u kojima se na sva zvona hvali CCSVI kao čudesna metoda srpskih lekara kojom su pobedili multiplu sklerozu. Kao i u slučaju gotovo svih Made in Serbia svetskih čuda, to je obična laž.

Multipla skleroza je autoimuna bolest i tačka. Ko misli drugačije, nek mu je sa srećom, trebaće mu.

Update (Jun 2014):

Ova studija je definitivno pokazala da venska angioplastika ne samo da ne pomaže uopšte u lečenju multiple skleroze, već je može i pogoršati.

http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24975855

A kakvi vaskularni hirurzi rade u Nišu, uverili ste se i sami, ako pratite vesti:

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/475315/Prevarant-operise-pacijente-u-KC-Nis-Dr-Milan-Jovanovic-lazirao-studiju-i-postao-hirurg

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/475730/Hoce-li-lazni-hirurg-i-dalje-operisati 

Ostale terapije: Fingolimod

Trebalo bi da kažem nekoliko reči o ovom leku, koji je takođe novotarija u lečenju multiple skleroze, odobren u USA od 2010. a u EU od 2011.

Šta je fingolimod:

http://en.wikipedia.org/wiki/Fingolimod

Fingolimod deluje tako što sprečava limfocite da napuste limfne čvorove i time ih sprečava da izazovu autoimuni upalni proces. Rezultati kliničkih testiranja, kao i sporedni efekti su dostupni ovde:

http://www.rxlist.com/gilenya-drug.htm

Rezultati pokazuju da je fingolimod nešto uspešniji od DMFa u sprečavanju relapsa i usporavanju progresije bolesti. Međutim, rizici kod upotrebe fingolimoda su veliki. Tabela potencijalnih rizika je jako duga i uključuje takve stvari kao što su sklonost ka infekcijama, infarkt, otkaz jetre i bubrega... Prilično strašno u odnosu na DMF. Takođe, prva doza leka se mora davati uz monitoring rada srca u narednih 6 sati jer postoji rizik od ozbiljnih srčanih problema.

Cena terapije od 35.000 EUR godišnje ga stavlja van domašaja prosečnog Srbina, kao i u slučaju DMF-a ako biste želeli da ga nabavite na uobičajeni način. Naravno, uvek sumnjam u ovakve cene, pa sam sproveo malo istraživanje, koje mi je donelo sledeće informacije:

98% fingolimod u prahu se, kao i DMF, može nabaviti od Sigma Aldrich-a, preko njihovog beogradskog partnera Uni-Chem. Nije na spisku kontrolisanih susptanci tako da nabavka ne bi trebalo da bude problem.

Informacije o fingolimodu na Sigma-Aldrich sajtu:

http://www.sigmaaldrich.com/catalog/product/sigma/sml0700?lang=en&region=SX

U trenutku kada ovo pišem, 5mg fingolimoda, što je dovoljno za 10 doza (standardna doza je 0.5mg jednom dnevno), košta oko 50 EUR. Godišnja doza bi koštala grubo oko 1800 EUR. Nije jeftino, ali nije ni nedostižno.

Fingolimod kupljen na ovaj način bi potom trebalo spakovati u želatinaste kapsule što bi bio prilično pipav proces obzirom da bi svaka trebalo da sadrži samo 0.5mg. Ovde bi dobro došla pomoć farmaceuta.

Za sada ne razmatram nabavku ili uzimanje fingolimoda jer nemam nikakve potrebe, DMF me drži u sasvim dobrom stanju a bez ikakvih bitnih sporednih efekata, tako da mi se dodatni rizik vezan za terapiju fingolimodom ne isplati. Fingolimod bi mogao da posluži kao plan B ukoliko dođe do neke nepredviđene situacije sa DMFom.

Ostale terapije: Pulsna terapija

Najveći deo pacijenata koji pate od multiple skleroze ima tok bolesti u kome se smenjuju periodi bez problema (remisije) sa periodima naglog pogoršanja (relapsi).

Šta se dešava tokom relapsa? Razvija se upala u kojoj imuni sistem napada i uništava mijelin, susptancu koja obavija nerve, štiti ih i omogućava im normalno funkcionisanje. Upale zahvataju mozak i kičmenu moždinu, područja koja su najbogatija mijelinom. Upala prođe posle nekog vremena, a nerv koji je ostao bez zaštitnog omotača ima probleme sa funkcionisanjem ili ne funkcioniše uopšte. Mijelin se polako obnavlja, ali novi sloj mijelina koji telo izgradi posle upale više nije kvalitetan kao prethodni. Posle velikog broja upala koje pogode isti nerv, umesto mijelina ostane samo ožiljak, a nerv trajno gubi funkciju. Za početak multiple skleroze je karakteristično da se pacijenti uglavnom potpuno oporavljaju od relapsa, jer je novi mijelinski omotač koji telo razvije po završetku upale dovoljan da obezbedi nastavak normalnog funkcionisanja nerava. U kasnijim godinama bolesti oštećenja postaju trajna, jer područja oštećena tokom relapsa u više navrata više nije moguće popraviti.

Da bi se smanjio intenzitet relapsa, daju se visoke doze steroida, najčešće metilprednizolona, intravenozno, u nekoliko navrata. Doze su obično oko 1000mg. Ovaj postupak se naziva pulsna terapija.

Šta je metilprednizolon:

http://en.wikipedia.org/wiki/Methylprednisolone 

Stručnjaci se ne slažu potpuno oko toga da li steroidi imaju dugoročan uticaj na ishod bolesti ili ne. Neki tvrde da on ne postoji, tj da steroidi utiču samo na to da relaps brže prođe, ali da posledice relapsa ostaju iste bez obzira da li su korišćeni steroidi ili ne. Drugi tvrde da steroidi smanjuju štetu i da povoljno utiču na dugoročni tok bolesti.

Za sada ne znam kome da verujem, iako mi se čini da više dokaza ide u korist teze da steroidi stvarno povoljno utiču na ishod relapsa.

Zbog čega je ovo uopšte bitno?

Visoke doze metilprednizolona mogu, pored kratkotrajnih štetnih posledica po organizam koje su prolazne, izazvati i jednu neizlečivu bolest: Šećernu bolest ili dijabetes. Moj otac, koji je takođe patio od multiple skleroze, je dobio dijabetes kao posledicu pulsne terapije. Neurolozi obično tvrde da je šansa za razvitak dijabetesa kao posledice pulsne terapije jako niska, međutim, ukoliko pitate endokrinologe, ispada da nije baš tako. U svim slučajevima gde se koriste visoke doze steroida za sprečavanje upala, kao što su presađivanje organa, teške hirurške operacije, terapija autoimunih bolesti itd dijabetes je realna opasnost. Moja gruba procena je da je rizik oko 10% u generalnoj populaciji (potrudiću se da je potkrepim nekim konkretnim dokazima uskoro), a kod pacijenata koji imaju porodičnu istoriju dijabetesa kao što sam ja (otac, baka po majci) rizik je dosta veći.

Dakle, metilprednizolon, da ili ne?

Moje mišljenje je da u slučaju blagih relapsa stvarno nema potrebe rizikovati sa ovim, a da u slučaju teških relapsa, ima. Bolje je da imate šećernu bolest nego da ne možete da hodate, ona se bar može držati skoro potpuno pod kontrolom uz odgovarajuću disciplinu.

Ja lično nikada do sada nisam imao potrebe da primim pulsnu terapiju jer imam blažu formu bolesti i koristim DMF. DMF, na osnovu rezultata kliničkih studija, smanjuje šanse za pojavu relapsa oko 50%, i čini relapse dosta blažim.

Rezultati kliničkih studija

Najbolje je da do relapsa nikada ni ne dođe, zar ne.