Ishrana

Ishrana je vrlo popularna tema među MS pacijentima. Istovremeno i oblast u kojoj se provlači ubedljivo najviše neistina. Mislim da sam za bukvalno svaku hranu na svetu čuo istovremeno i da pomaže i da odmaže kod MS.

Tipičan slučaj: Pacijentkinja me pita kakvu ishranu sprovodim, usput navodeći da je ona iz ishrane izbacila jedno 20 namirnica, lista je bila tolika da sam se na kraju zapitao šta li uopšte jede. Istovremeno, krenula je da uzima gomilu nekakvih opskurnih namirnica, nekakve gljive, čajeve iz Nepala, soju, ovo ono...

Ovo je tipično samozavaravanje. Ljudi su u strahu kad dobiju dijagnozu. Treba im nešto da ih uteši, nešto da im pruži nekakvu nadu. Na žalost, naši lekari tu ništa ne pomažu, čak naprotiv. Od lekara čuju da su propali, da leka nema, da će dobiti terapiju ali za nekoliko godina... Onda ih savlada očaj i krenu da se hvataju za slamke. Ishrana je jedna od najpopularnijih slamki za hvatanje jer je lako dostupna, prodavnice "zdrave" hrane su na svakom ćošku i svaka prodaje bar 1000 namirnica koje leče sve bolesti poznate čovečanstvu. Bar tako piše u Gloriji i na Internetu, onda mora da je istina. Istovremeno se javlja osećaj samozadovoljstva i uzdignutog ega jer čovek misli da je uzeo stvar u svoje ruke, da se vredno bori i da drži stvari pod kontrolom... Do sledećeg relapsa.

Kao što sam već jednom spomenuo, MS je zlatna koka za prevarante svake vrste zbog prirode toka bolesti. Relapsi nailaze i prolaze, a između relapsa se čini da je sve u redu. Tipičan scenario je da naiđe relaps, pacijent krene da paniči, čuje da namirnica X pomaže, krene da je konzumira, onda relaps prođe, a u pacijentovoj glavi ostane misao "aha bilo mi je loše pa sam uzimao X svaki dan i onda mi je bilo bolje, dakle X pomaže", što nije istina, bilo bi potpuno isto i da nije uzimao ništa. Obično usput ide i pulsna terapija ali pacijent tome jako često ne pridaje značaj, ljudi imaju tendenciju da uvek daleko više vrednuju ono što su sami smislili nego ono što im da lekar.

Evo mog odgovora gore pomenutoj pacijentkinji, na pitanje koju dijetu sprovodim:

Za ove 4 godine koliko imam MS, nisam nikad sprovodio nikakvu dijetu (sem kad sam hteo da smršam, mnogo jedem i često se ugojim), štaviše nisam ni prestao da konzumiram alkohol, mada sam pivo uglavnom zamenio vinom, mnogo mi više godi. Volim da sam kuvam kod kuće i spremam svakojake đakonije iz celog sveta. Preferiram mediteransku i bliskoistočnu kuhinju. Nisam primetio da je ikada bilo kakva hrana uticala na moje simptome na bilo koji način.

Što se vina tiče jedna studija je pokazala da ljudi koji redovno piju crno vino imaju generalno manje relapsa, tako da sam ja krenuo lagano da istražujem vino a onda me uhvatila vinska mušica i počeo sam da ga stalno konzumiram, što može biti skup sport ponekad. Zbog toga, ja sam skloniji da verujem da ljudi koji mnogo i redovno piju vino generalno imaju viši životni standard i manje stresa, pa da zato bolje prolaze sa MSom, nego da u vinu postoji nekakav magični lek za MS.

Ali, da ova cela priča oko hrane ne bude samo moje mišljenje, potkrepiću svoje tvrdnje jednim divnim naučnim radom, meta-studijom na temu MS i ishrane:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23235605

Ukratko:

Because available conventional treatments are only partially effective and may produce side effects, most patients with MS use therapies proposed by complementary and alternative medicine - usually diets and dietary supplements. In fact, an Internet search using the terms “multiple sclerosis” and “diet” produces over 6 million references, indicating that these treatments are widely used and believed in by the MS consumer community. The most common dietary interventions are supplementation with polyunsaturated fatty acids, allergen (gluten and milk)-free diets, vitamins, and micronutrients and antioxidants such as selenium, Gingko biloba extracts, coenzyme Q10.

The authors of this review tried to assess whether changes in dietary habits could favourably influence the prognosis of people with MS.

Although a massive amount of data has been published in this area, only 6 studies on polyunsaturated fatty acids (PUFA), studying a total of 699 patients, met the minimal inclusion criteria in terms of methodological quality, for inclusion in this review. No studies on vitamins and antioxidant supplements were found that met our criteria. No papers on any other proposed dietary intervention for MS were found after extensive searching of the scientific databases.

The data available are insufficient to assess any potential benefit or harm that might result from PUFA supplementation. This is unfortunate since 50-75% of people with MS make use of such diets and dietary supplementations.

Dakle, propisno odrađene kliničke studije za većinu predoženih MS dijeta uopšte ne postoje, a za one za koje postoje, pokazale su da ta dijeta ne utiče na tok bolesti. Toliko o tome.

Jedite lepo i raznovrsno i nemojte misliti da postoji magična hrana koja će vas izlečiti, niti treba da se plašite bilo koje hrane, nema razloga. Naravno, nemojte jesti đubre od hrane, nabavite kvalitetne namirnice, kuvajte sami kad možete... I ne preterujte ni u čemu :)

Vitamin D3

Pošto sam pisao o dr Cicero Coimbri i njegovim malverzacijama, sad je na redu upotreba vitamina D3 na jedan bolji način. 

Istražujući navode da on može da pomogne kod MS i autoimunih bolesti generalno, naleteo sam na sledećih par radova:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20427749

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21697250

Polazi se od statistički dokazane činjenice da je MS više zastupljen u regionima gde su ljudi manje izloženi sunčevom zračenju, a samim tim imaju manju količinu vitamina D3 u organizmu, jer se on sintetiše u koži prilikom sunčanja. Sudeći po nekim izvorima, izloženost suncu tokom odrastanja je ključna za pravilan razvoj imunog sistema. Ideja je da se pacijentima daje vitamin D3 u dozama višim od uobičajenih, ali ipak u bezbednim granicama. Studije iz ovih radova su pokazale smanjenu učestanost relapsa i smanjen autoimunitet kod MS pacijenata koji su uzimali 10.000iu vitamina D3 dnevno.

Ovo je daleko manja doza od one koju je koristio dr Coimbra u svom protokolu. Sa ovom dozom niko ne bi trebalo da ima nikakve probleme vezane za hipervitaminozu, ali je u studijama pacijentima ipak davan kalcijum preventivno, da bi se sprečio potencijalni gubitak kalcijuma iz kostiju.

Obzirom da je vitamin D3 lako dostupan, zainteresovao sam se za ovu temu. U februaru 2016. sam pričao sa prijateljem koji je doktor medicine i vrlo upućen u metaboličke procese (dakle vrlo natprosečan srpski lekar) i zaključili smo da ne postoji opasnost od uzimanja 10.000iu vitamina D3 dnevno, s tim što sam, na njegovu sugestiju, uz to dodao i 400iu vitamina K što bi trebalo da spreči potencijalne probleme u metabolizmu kalcijuma (ova kombinacija je dobro poznata i često se može naleteti na kapsule koje već imaju vitamine D i K zajedno). Takođe, nismo mogli da pronađemo nikakvu potencijalnu opasnost od kombinovanja DMF-a sa ovim vitaminima. Nisam uzimao dodatni kalcijum jer inače mnogo konzumiram mlečne proizvode tako da me deficit kalcijuma ne brine.

U to vreme, moje stanje što se MS-a tiče je bilo stabilno, s tim što sam osećao određene manje simptome ukoliko sam pod jakim stresom, ali ništa previše značajno. Odlučio sam da probam da dodam 10.000iu vitamina D plus 400iu vitamina K dnevno svojoj terapiji DMF-om, radi eksperimenta. Nigde nisam video da je neko uradio nešto slično ali sam bio voljan da pokušam jer je delovalo da se tako može ostvariti određeni benefit, uz minimalne rizike.

Kapsule vitamina D koje se mogu kupiti u Srbiji su obično od 400iu, a meni su trebale od 10.000iu. Kapsule čistog vitamina K nisam našao. Mislim da bi se i jedno i drugo moglo lako nabaviti i u Srbiji uz nešto truda: Solgar (http://www.solgar.com/) proizvodi i jedno i drugo i njihovi proizvodi su prisutni u svim našim apotekama tako da verujem da bi se mogle lako poručiti. Ja sam iskoristio svoj poslovni put u USA da kupim zalihe oba vitamina za godinu dana i nisam se time dalje bavio.

Krenuo sam sa dodatnom terapijom i nisam osetio nikakve sporedne efekte kao ni bilo kakvu promenu na sebi u prvo vreme. Međutim, sada, 7-8 meseci kasnije, mogu sa sigurnošću da tvrdim da jedna promena postoji:

Pre dodatka vitamina D3, jak stres je kod mene izazivao pojavu određenih simtoma MS-a, mahom taktilnih, kao što je fantomska hladnoća, osećaj golicanja i stezanja itd u delovima tela u kojima sam imao probleme pre početka terapije DMFom, tj tamo gde sam već zaradio nekakva oštećenja. Uglavnom se radilo o levoj nozi. Simptomi bi potpuno nestajali kada stres prođe tako da ih ne mogu nazvati pravim relapsima. Posle dodatka vitamina, to se više nije dešavalo, uprkos tome što sam bio izložen jakom stresu u više navrata. Praktično sam bez ikakvih simptoma od tada. Da li je to zahvaljujući vitaminima ili samo imam puno sreće, ne znam, ali sam jako zadovoljan kako god bilo.

Moram dodati da je ovo moj lični eksperiment na samom sebi, kliničke studije za kombinaciju DMF+D3+K2 ne postoje koliko ja znam i samim tim ne mogu preporučiti ljudima da ovo rade tek tako. Ukoliko ste voljni isprobajte ali to je na vašu sopstvenu odgovornost, meni se čini da je ovo idealna kombinacija za mene, a da li je i za vas, ne znam sa sigurnošću. 

Meni je svakako ova terapija pružila duševni mir, pola godine bez ikakvih simptoma uprkos burnom i neumerenom životu sa puno stresa, tako da više ni ne mislim o MS svakodnevno niti sam opterećen time da li će pravi, trajni lekovi za MS stići na tržište, da li će mi biti dostupni i tako dalje. Ukoliko sve ostane kao što je sada, čini mi se da nemam nikakvog razloga za brigu. Vreme će pokazati :)

Prevare: dr Cicero Coimbra

Vitamin D3 se jako često spominje kao efektivna terapija za MS. Priče variraju od onih da on blagotvorno deluje na imuni sistem, za šta ima dokaza, pa sve do tvrdnji da on u visokim dozama potpuno leči ne samo MS nego i sve druge autoimune bolesti, za šta nema dokaza.

Najglasniji zastupnik tvrdnje da vitamin D3 u visokim dozama može da izleči MS je dr Cicero Coimbra iz Brazila. On zagovara upotrebu vrlo visokih doza vitamina D3 (čak i do 100.000iu dnevno). U ovim dozama vitamin D3 je toksičan i može lako izazvati hipervitaminozu, čija je najčešća posledica kalcifikacija (okoštavanje) mekih tkiva u organizmu. 

https://en.wikipedia.org/wiki/Hypervitaminosis_D 

U sledećem video snimku je odgovorio na gomilu pitanja u vezi sa svojim protokolom.

 

Priča deluje vrlo ozbiljno. Dr Coimbra je postao prilično popularan i ima gomilu sledbenika među doktorima koji sprovode njegov protokol, kao i među pacijentima.

Protokol podrazumeva uzimanje jako visokih doza vitamina D3 uz praćenje nivoa paratiroidnog hormona (PTH) da bi se individualno za svakog pacijenta postigla maksimalna doza vitamina D3 koju on može podneti. Kao mere protiv hipervitaminoze koriste se ishrana siromašna kalcijumom, B vitamin i dosta tečnosti. Obećava potpuno povlačenje MS u 95% slučajeva.

Sve na prvi pogled izgleda ok, međutim, u jednom trenutku priča potpuno gubi legitimitet:

https://youtu.be/fMEm-6Jq2cg?t=26m36s 

On najpre potvrđuje da nije odrađena nikakva klinička studija ovog protokola na ljudima, a potom kao razlog navodi da ne želi pacijentima da uskrati terapiju stavljajući ih u placebo grupu, obzirom da je njihovo zdravstveno stanje ozbiljno.

Ovo nikako ne pije vodu. Dakle, ne postoji studija u kojoj bi bila nedvosmisleno dokazana efikasnost ovog protokola, a koju bi ostali lekari mogli da ponove i potvrde ili odbace rezultate. U tom slučaju, jedini čovek koji kontroliše ispravnost protokola ostaje sam dr Coimbra, a brojke koje navodi, na primer da je 95% pacijenata u trajnoj remisiji, nemaju nikakvu težinu jer mu se mora verovati na reč, umesto da postoji objavljeno istraživanje koje ih može potvrditi. 

Zatim, klinička studija se može sprovesti i na način gde nećemo ostaviti pacijente bez ikakve terapije, na primer tako što bismo uzeli grupu pacijenata koja prima interferone a onda polovini dali vitamin D3 u visokim dozama a polovini ne, pa merili razlike u razvoju bolesti. Dr Coimbra krši osnove naučnog metoda u svom radu time što a priori zaključuje da je terapija ispravna i da radi, bez da se ta tvrdnja proveri na bilo koji način.

Grupa brazilskih lekara je iskritikovala dr Coimbru i njegov protokol.

http://www.jns-journal.com/article/S0022-510X(14)00551-6/pdf

Nažalost tekst nije besplatno dostupan, ali daću vam bitan deo ovde (a možete i zamoliti nekoga ko ima pristup bazama naučnih radova da vam ga dobavi):

The 21 cases reported here reflect the authors' daily practice with patients with relapsing remitting MS who were exposed to high doses of vitamin D. These patients sought private consultations with doctors who are known to use high doses of vitamin D supplementation for treatment of MS. In 19 cases, the treatment proposed for these patients consisted of complete immediate withdrawal of disease-modifying drug (DMD) therapies and the start of high doses of vitamin D. Three patients continued on their DMD with one doctor while taking high doses of vitamin D recommended by another doctor.

For these 21 patients with relapsing remitting MS, the daily doses of cholecalciferol varied from 8000 IU to 150,000 IU (average 87,000 IU, median 100,000 IU/day). The average period of use was one year (range: one month to three years). Seventeen patients presented worsening of their neurological condition, with new relapses and new lesions on magnetic resonance imaging, and the disability worsened in ten patients (N 1 point on EDSS). Interestingly, 64% of these neurological manifestations were related to cervical or brainstem lesions. Apart from the failure to control MS, some of these patients' treatments with vitamin D were correlated with other signs and symptoms: one patient presented severe gastric symptoms, one patient progressed with pseudo-brain tumor and seizures, two patients presented tonic–clonic seizures and five patients presented severe hypercalcemia. There were three cases of kidney failure, two cases of nephrolithiasis and three cases of nephrocalcinosis. Patients with kidney complications presented serum levels of ionic calcium between 13.8 mg/mL and 16.8 mg/mL (reference values up to 10 mg/mL). Three patients required a few days in intensive care units in order to stabilize their clinical condition. There were no fatal cases and the serum levels of vitamin D were typically 150 ng/mL. 

Ovo pismo je potpisalo 15 lekara. Dakle, 19 od 21 pacijenta koje su pratili a koji su sprovodili Coimbra protokol nije imalo poboljšanje u vezi MS, svima je generalno bilo dosta gore, plus, bilo je dosta slučajeva hipervitaminoze, gadnih problema sa bubrezima i još koječega.

Moj zaključak je da dr Coimbra ne želi da se njegove tvrdnje proveravaju jer nisu istinite i jer bi ispao šarlatan. Dok se ne sprovede prava studija, priče u uspehu ovog protokola ostaju anegdotalnog karaktera.

Lično nisam bio u kontaktu ni sa jednim pacijentom koji sprovodi Coimbra protokol vitaminom D3 u terapiji, mada sam od jednog pacijenta čuo da je pričao sa takvim pacijentima i da se kunu u uspeh terapije ali da su istovremeno i na terapiji interferonima i da im ne pada na pamet da je prekidaju jer tada dobijaju relapse. Klasično samozavaravanje.

Ovo ne znači da je vitamin D3 potpuno beskoristan u terapiji MS, štaviše jako je koristan ali u umerenijim dozama. O vitaminu D3 kao suplementalnoj terapiji za MS i svom iskustvu sa time ću pisati posebno.