Moja dijagnoza

Prve simptome sam primetio u junu 2012. Počelo je sa diplopijom (sve što je malo dalje od mene sam video duplo) posle perioda intenzivnog stresa. Posetio sam očnog lekara na VMA koji je konstatovao da je sa očima sve u redu i uputio me na neurologa. Potom me je pregledao načelnik neurologije na VMA i predložio mi hospitalizaciju da bi se obavili svi potrebni pregledi, uz napomenu da sumnja na mijasteniju gravis, neizlečivu autoimunu bolest koja napada sinapse između mišića i nerava i rezultira slabošću i paralizama.

Šta je mijastenija gravis:

http://en.wikipedia.org/wiki/Myasthenia_gravis

To sam i učinio, tri nedelje u avgustu sam proveo na neurološkom odeljenju VMA. Za to vreme, diplopija se dosta povukla, ali su se javili novi simptomi, utrnulost leve polovine jezika i lica, kao i padanje desnog očnog kapka. Veći deo tog vremena sam proveo ne radeći ništa i čekajući da lekarka stigne da mi uradi preglede pošto je, po njenim rečima, imala istovremeno 60 pacijenata. Sve je išlo jako sporo, ali u toku te tri nedelje sam uradio skener glave i grudnog koša, analize krvi, test zamora, kao i 2 testa na prisustvo auto-antitela karakterističnih za mijasteniju gravis u krvi (ovo morate da uradite kod privatnika jer jedino oni to rade). Svi rezultati su bili negativni, tj u savršenom redu. 

Međutim, lekarka je uradila elektromiografski test i na osnovu njega i subjektivnog utiska da reagujem na terapiju za mijasteniju gravis (Piridostigmin, tržišno ime Mestinon), sa kojim se ja nisam baš slagao, zaključila da bolujem od nespecifične mijastenije gravis (oblika kod kog se ne mogu detektovati specifična antitela) i sa tom dijagnozom sam otpušten, uz prepisanu terapiju koja se sastojala od piridostigmina i prednizona. Još u bolnici sam odbio da uzimam prednizon, pisaću o razlozima u posebnom postu, pa sam ga preskočio, a nastavio sam da uzimam piridostigmin. Bila mi je predložena hirurgija, odstranjivanje grudne žlezde, timusa, koja kod pacijenata sa mijastenijom gravis često dovodi do poboljšanja bolesti. Ta ideja mi se takođe nije svidela (imao bih ožiljak kao da sam operisao srce) pa sam to odložio na neodređeno.

Šta je elektromiografski test:

http://en.wikipedia.org/wiki/Electromyography

Šta je piridostigmin:

http://en.wikipedia.org/wiki/Pyridostigmine

Šta je prednizon:

http://en.wikipedia.org/wiki/Prednisone

Obzirom da sam bio jako nezadovoljan tretmanom na VMA i da mi se cela dijagnostika učinila površnom (lekarka se na pregledima jedva prisećala ko sam uopšte pošto je između pregleda prolazilo i po 2-3 dana), odlučio sam da potražim drugo mišljenje. Raspitao sam se ko su najveći stručnjaci u zemlji za mijasteniju gravis i tako sam pošetkom zime došao do dr Dragane Lavrnić, načelnice neurologije na Kliničkom centru. 

Otišao sam na privatni pregled pošto sam želeo da preskočim papirologiju, a lekarka je radila privatno u klinici koja se nalazila blizu mog stana na Vračaru. Ona mi je odmah rekla da je elektromiografski test na VMA potpuno pogrešno urađen, a zatim mi uradila edrofonijumski test (opis testa je na wiki stranici o mijastenijji gravis), na koji nisam reagovao. Zatim mi je preporučila magnetnu rezonancu. Uradio sam magnetnu rezonancu privatno u Biomedica klinici, jer nisam želeo da čekam nekoliko meseci da bih je dobio redovnim putem, a zaključio sam da se čekanje nikako ne isplati. Magnetna rezonanca je pokazala par malih lezija na moždanoj kori, simptom karakterističan za multiplu sklerozu i još par bolesti. Potom sam upućen lekarki specijalisti za multiplu sklerozu na dalju dijagnostiku.

Želim da naglasim da je dr Lavrnić verovatno najprijatnija, najprijateljskija i najstručnija lekarka sa kom sad ikada imao kontakt. Na prvom mestu joj je želja da pomogne pacijentu i pri tome se trudi da preskoči papirologiju i birokratiju koliko god je u mogućnosti. Kod nje sam uvek nailazio na lepu reč, korisne savete i stručnu dijagnostiku. Takođe, naplatila mi je samo jedan, prvi, od tri pregleda koja mi je uradila privatno. Na žalost, njena specijalnost je mijastenija gravis, tako da nije mogla da bude moj lekar za multiplu sklerozu. Zbog svega što je učinila za mene, ona će biti jedini lekar iz Srbije koji će biti pomenut imenom u ovom blogu. O ostalima nemam ništa lepo da kažem, pa ću ih preskočiti.

Početkom januara, moji stari simptomi su se povukli, ali sam dobio nove, talase hladnoće koji su se širili od mog lica preko desne ruke pa ka levoj nozi, kao i fantomske mirise, počeo sam povremeno da osećam čudni metalni miris koji niko drugi nije primećivao. Na Kliničkom centru su mi urađeni dodatni testovi krvi i lumbalna punkcija (koja je izazvala nedelju dana najgorih bolova iz pakla, jednom završio na Urgentnom centru, ali kad se mora mora se, ne krivim nikoga; napomena, dupli espreso dosta pomaže). 

Oba rezultata su potvrdila dijagnozu: Multipla skleroza, lakši oblik. Bio sam prilično šokiran, moj otac je takođe imao multiplu sklerozu, težak oblik, od čijih je posledica nastradao. Šansa da se bolest nasledi je oko 3%, a ja sam uspeo. U tom trenutku sam mislio da je sve mnogo strašnije nego što jeste, ali depresija me prošla posle samo par dana i odlučio sam da se borim koliko mogu, bez odustajanja, pa šta bude.